Univerzitet Metropolitan Logo

Rečnik za brucoše

mart 28, 2013

Akreditacija – Akreditacija predstavlja proces provere kvaliteta visokoškolskih ustanova i vrednovanje njihovih studijskih programa na svim nivoima studija.

Bolonjska deklaracija – Bolonjska deklaracija je deklaracija koju je potpisalo 29 ministara obrazovanja evropskih zemalja 19. juna 1999. godine u Bolonji. Republika Srbija je postala potpisnica Bolonjske deklaracije 2003. godine i tada se obavezala da će reformisati svoje visoko obrazovanje u skladu sa deklaracijom. Cilj koji je postavljen je stvaranje evropske zone visokog obrazovanja. Usaglašavanjem studijskih  programa, uvođenjem ujednačenih akademskih stepena i obezbeđivanjem odgovarajućeg statusa svršenih studenata, priznanjem njihovih diploma na raznim evropskim univerzitetima, povećala bi se međunarodna kompetitivnost.

Vežbe – Drže ih uglavnom asistenti. Postoji mogućnost da profesor nema asistenta tako da vam je on i profesor i asistent. Trebalo bi da budu vežbe ispredavanog znanja, što negde i jesu, ali su negde samo teoretisanje i ponavljanje predavanja. Obavezne su.

Dodatak diplomi – Student ima pravo da sluša i polaže i predmete koji nisu predviđeni njegovim studijskim programom. O tim ispitima se vodi posebna evidencija i ulaze u dodatak diplomi, zakonom o visokom školstvu je predviđeno koliko student minimalno treba da ostvari bodova da bi dobio određeno zvanje i dozvoljeno da može ostvariti više.

ESPB (Evropski sistem prenosa bodova) – ESPB bodovi su kvantitativni pokazatelji opterećenja studenata na jednom predmetu. Prosto rečeno, za nedelju dana student treba da izdvoji za učenje onoliko sati koliko predmet nosi bodova. To uključuje predavanja i vežbe, predispitne obaveze koje student mora da ispuni, kao i samostalan rad.

Ispit – Ispit može biti pismeni ili usmeni, ali i pismeni i usmeni. Forma ispita takođe može biti različita: u obliku testa, eseja i sl. Ispit može nositi minimalno 30 poena, a maksimalno 70 (od predviđenih 100 poena za svaki predmet).

Ispitna pitanja – Ispitna pitanja su pitanja koja možete dobiti na ispitu. Neki profesori ih ne koriste nego na ispitu smisle kakvo pitanje. Ako postoje, poželjno je učiti po njima.

Ispitne kartice – Ispitne kartice su kartice sa ispisanim ispitnim pitanjima, koje izvlačite na ispitu. Neki profesori ne koriste kartice nego vam sami biraju pitanja i postavljaju u pismenoj ili usmenoj formi.

Kolokvijum – Kolokvijum je jedan vid predispitnih obaveza. To je najčešće test/provera znanja gradiva koje je urađeno do zakazanog termina. Neka vrsta ispita pred pravi ispit. Ne postoji za sve predmete. Može da bude oslobađajući, tj. da deo gradiva koji ste položili na kolokvijumu ne morate polagati na ispitu, ali i ne mora biti tako, u skladu sa definisanim pravilima u nastavnom planu i programu istog predmeta. Ta ocena može ali ne mora mnogo da utiče na ocenu koju ćete dobiti na ispitu. Kolokvijum može biti i uslov da se izađete na ispit.

Koncept – Po dobijanju pitanja na ispitu, ako je reč o usmenom polaganju, uglavnom dobijate vreme da napišete koncept koji ćete koristiti pri izlaganju.

Mobilnost  – Mobilnost podrazumeva međuuniverzitetsku pokretljivost studenata, nastavnog osoblja i istraživača kako u zemlji, tako i u inostranstvu bez obzira na to da li se radi samo o jednom delu studija(semestar, akademska godina) ili o nastavku celokupnih studija. Mobilnost studenata je jedan od prioriteta Evropske unije u oblasti obrazovne politike i to se najbolje očitava kroz finansijska sredstva investirana u programe mobilnosti kao što su Erasmus, Erasmus Mundus i drugi.

Obavezni predmeti – Obavezni predmeti su predmeti koji su obavezni za neki studijski program ili profil. Ukoliko student ne položi ispit iz obaveznog predmeta, sledeće godine ponovo upisuje taj predmet.

Obavezni izborni predmeti (OPI) – Sem obaveznih predmeta, matična katedra nudi još nekoliko predmeta od kojih treba izabrati jedan ili dva tako da se ostvari određeni broj ESPB. Ti predmeti se zovu obavezni izborni predmeti jer se biraju sa liste ponuđenih predmeta koji mogu da se izaberu u statusu OPI. To znači da student pri izboru izbornog predmeta (za koji može da uzme bilo koji predmet koji se predaje na fakultetu, a ima status izbornosti i uklapa se u određeni broj poena koji je studentu na raspolaganju za izborni predmet).

Organizacija studija – Zakonom o visokom obrazovanju studije su organizovane u tri stepena. Studije prvog stepena su osnovne akademske studije ili osnovne strukovne studije. Studije drugog stepena su diplomske akademske studije (tj. master akademske studije), diplomske strukovne studije, kao i specijalističke studije. Studije trećeg stepena su doktorske studije.

Osnovne akademske studije – Na osnovnim akademskim studijama se izvodi akademski program čiji je cilj da osposobi studente da razvijaju i primenjuju stečena naučna, teorijska, stručna znanja. Osnovne akademske studije mogu trajati tri, odnosno četiri godine, tj. u tom periodu treba ostvariti 180, odnosno 240 ESPB. Lice koje završi osnovne studije dobija zvanje prvog stepena (bachelor) iz odgovarajuće oblasti. Prema Zakonu, student može studirati maksimalno 8 godina na osnovnim akademskim studijama.

Ocenjivanje studenata – Ocenjivanje studenta se vrši na osnovu predispitnih obaveza i samog ispita. Za pokazano znanje student dobija ocenu na skali od 5 (nije položio) do 10 (izuzetan). Svaki predmet je vrednovan sa 100 poena, u šta ulaze razne predispitne obaveze i (pismeni/usmeni) ispit. Da bi student položio, mora ostvariti najmanje 51 poen. Na osnovu stečenih poena student može dobiti na sledeće ocene:

  • 0-50              ocena 5 (nije položio)
  • 51-60            ocena 6 (dovoljan)
  • 61-70            ocena 7 (dobar)
  • 71-80            ocena 8 (vrlo dobar)
  • 81-90            ocena 9 (odličan)
  • 91-100          ocena 10 (izuzetan)

Overa semestra – Ovo radite na kraju svakog semestra i za to su vam često potrebni skupljeni potpisi profesora. Overa je uslov da upišete sledeći semestar.

Predispitne obaveze – U predispitne obaveze spadaju pohađanje predavanja i vežbi, izrada kolokvijuma, seminarskih radova, domaćih zadataka, prezentacija i dr. Za svaki vid predispitnih obaveza stiče se određeni broj poena, onako kako ih profesor odredi. Predispitne obaveze nose najviše 70 poena (od predviđenih 100 poena za svaki predmet).

Predrok – Ukoliko profesor odredi tako, ispit se može polagati i pre regularnog roka, tj. u predroku. Najčešće je to 15. nedelja predavanja. Drže ga neki profesori, uglavnom za one koji su bili vredniji – išli na vežbe, radili seminarske radove itd.

Prijava ispita – Svaki ispit mora da se prijavi na sajtu fakulteta. Postoji i rok za prijavu istipa za koji su studenti obavešteni e-mailom na Zimbri. Za one koji su zakasnili sa prijavom, moraju se obratiti studentskoj službi. Bez prijave ne možete polagati ispit. Ispit možete otkazati najkasnije 24h pre samog ispita u studentskoj službi.

Semestar – Semestar je period u kome se održavaju predavanja i vežbe. Postoje letnji i zimski semestar. Svaki semestar ima 15. nedelja. Postoji mogućnost da se produže predavanja ukoliko je u pitanju nadoknađivanje nastave.

Skripte – Postoje neautorizovane (prave ih studenti) i autorizovane (prave ih profesori). Prve su uglavnom skraćena verzija gradiva. Neke su dovoljne za spremanje ispita. Sve skripte nalaze se na eLearningu i mogu se besplatno skinuti. U saradnji sa profesorom možete se dogovoriti da za ispit učite skraćene verzije skripti.

Skupljanje potpisa – Da biste overili semestar, uglavnom je potrebno da skupite potpise svih profesora kojim oni potvrđuju da ste položili ispit. Upisivanje samog predmeta vrši se u studentskoj službi ukoliko ne možete da čekate da profesor potpiše Vaš indeks u studentskoj službi možete mu lično dati na potpisivanje. Preporučljivo je nakon položenih ispita indeks ostavite u studentskoj službi.

Projektni rad – To je jedan vid predispitnih obaveza. Student dobija zadatak da obradi određeni problem u nekoj oblasti. Pisanjem projektnog rada, student uči o naučnoj metodologiji, kao i tehnikama akademskog pisanja.

Studijski program – To je skup obaveznih i izbornih predmeta. Savlađivanjem gradiva iz tih predmeta student stiče određena znanja i veštine koja su predviđena tim studijskim programom ili uže definisanim profilom.

Stipendije – Stipendije se dodeljuju uspešnim, darovitim, vrednim studentima. Student može konkurisati za stipendiju tek od druge godine studija. Postoje razne vrste stipendija: domaće, inostrane, fondacijske, korporacijske i dr. Svaki konkurs za stipendije svoje minimalne uslove koje student mora da ispuni.

Upisivanje ocene – Ako vam ocena nije odmah upisana u indeks (ako ste polagali u predroku ili van roka a po dogovoru sa profesorom), postarajte se da se ocena na vreme nađe u profesorovom zapisniku i u vašem indeksu. Ako je nema ni na jednom od ta dva, knjigu u ruke pa ispočetka.

Uslov  – Minimalni broj ispita koje morate položiti da biste upisali sledeću godinu. Ostale možete preneti. Često se npr. za upis treće godine traži neki broj položenih ispita iz druge i čista prva. Da bi student upisao narednu godinu školovanja treba u toku školske godine da ostvari 37 bodova.

Uslovni ispit  – Ispiti koji se moraju položiti da biste mogli upisati sledeću godinu ili polagali neki drugi predmet. Ne postoje svugde.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *